Mesto na kom sam svoja

Ovo nije moje omiljeno doba godine.
Nezadovoljna sam napisanim, nesigurna sam u snimljeno. Evo i večeras , nakon uplodovanih slika se premišljam da li da objavim ovaj post.
Smeta mi tmurno vreme, svakodnena jurnjava za obavezama, nedostatak vremena ili mi možda pak nedostaje nova šoljica za čaj. Nisam sigurna.
Znam samo da se koprcam i borim da prebrodim ovaj period.
Fotografije su snimljene na mom omiljenom mestašcu, na obroncima Fruške gore. Taj moj omiljeni kutak, prema kom sam na početku bila tako ravnodušna, danas je prava mala oaza mira koju obožavam svim srcem i kojoj se svaki put iznova radujem kada joj pohodim. Baš ovde sam još kao mala snimala svoje prve fotografije. Slikala sam cveće i poljanu na koju uvek gledam dok tamo ispijam svoju "planinsku kafu".
Te fotografije i danas ljubomorno čuvam. Neke u memoriji računara, a veći broj njih u svojim najlepšim sećanjima.
Prethodni dan sam provela upravo u tom ambijentu. Omiljeno mesto, omiljena lica i odjednom suncem obasjan dan, uticali su da zaboravim na svoje prethodno loše raspoloženje, svakodnevne brige i da se prepustim slobodi koju mi ovo mesto poklanja. Ta sloboda i priroda su mi izgleda mnogo nedostajale. 
Džemper: thnx to Persunmall - LINK

Labels: